Karlos Kastaneda vodi čitaoca u samo srce magije, ispitujući granice imaginacije i razuma, dovodeći u pitanje osnovne postulate onoga za šta verujemo da je prirodno i logično. Njegov pejzaž je pun mističnih sila koje se javljaju kao odbljesci munja u pustinjama i planinama gde je don Huan prenosio magijska znanja koje nam je Orao podario na rođenju, iskru svesnosti koju na kraju naših života treba vratiti i koju čarobnjak pokušava da sačuva. Kastaneda opisuje kako je don Huan napustio ovaj svet –Ratnici don Huanovog društva su me uhvatili u jednom večnom trenutku, pre nego što su iščezli u sveobuhvatnom svetlu, pre nego što ih je Orao pustio da prođu– i kako je on sâm, svedok takvog prizora, skočio u ambis.