"Razni sistemi biraju si razne maske. Ono pak što je u Krležinoj noveli Veliki meštar sviju hulja potpuno zapanjujuće, što nas je njoj nekako ultimativno privelo, krije se u činjenici što mi današnji, nekako bez osobitih teškoća, odmah prepoznajemo problem u njegovom zakrinkanom liku... Ali da on pjeva visoko iznad naših glava, toliko je jasno. Da to što pjeva nije dobro, i to je do danas jasno... U stanovitom smislu, to smo ipak svi mi, a on je samo ekran na koji smo projicirali svoje frustracije i resentimane, pa, a to je osobito bolno, čak i svoje nade. Otud teškoće s Njim: to su i teškoće nas samih s nama. Slika se zamućuje, lice kojemu kanimo skresati sve, baš sve, izmiče, ili se odjednom mi sami ugledamo u ogledalu. Velikom je Meštru jako u interesu ovo umnažanje, ovo zamagljivanje, veliko finale na kraju ipak je njegovo i samo njegovo